Pogled iz globala: Izazovi, postignuća i naučene lekcije u jačanju socijalnih usluga

U okviru svog holističkog pristupa podršci lokalnom razvoju u Srbiji, Evropska unija kroz EU PRO Plus program je radila i na jačanju socijalnih usluga u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, kao i u južnoj i istočnoj Srbiji, rešavajući ključne nedostatke u zdravstvenoj, obrazovnoj i socijalnoj zaštiti. Ove aktivnosti posebno su doprinele unapređenju usluga u nerazvijenim ruralnim područjima, obezbeđujući inkluzivniju podršku najranjivijim grupama.

Sa ukupnim finansiranjem od 521.629 evra koje je obezbedila Evropska unija, program je podržao 20 projekata usmerenih na unapređenje kvaliteta i održivosti lokalnih socijalnih usluga.

Aktivnost jačanja socijalnih usluga u okviru programa podstakla je saradnju između lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i ustanova socijalne zaštite, podržavajući uspostavljanje i unapređenje 28 ključnih usluga, koje su direktno koristile preko 7.700 ranjivih osoba (od kojih su 62% žene), dok je indirektno obuhvaćeno više od 23.700 ljudi.

EU je kroz Program pomogla obnovljanje zdravstvenih usluga u 11 sela, čime je obuhvaćeno 6.500 stanovnika, i kreirao 70 radnih mesta, od kojih su 91% zauzele žene. U pet opština uvedene su nove licencirane usluge, dok su inovativne usluge poput forenzičkog intervjuisanja dece i neurofidbek terapije rešavale prethodno nezadovoljene potrebe. Fokus na održivost osigurao je da mnoge usluge ostanu aktivne, uz podršku različitih izvora finansiranja i ojačanih partnerstava.

Kroz svoj sveobuhvatan pristup, Program ne samo da je smanjio socijalne nejednakosti, već je postavio čvrst temelj za repliciranje uspešnih praksi i unapređenje pružanja socijalnih usluga kako bi podrška najranjivijim grupama bila inkluzivna i pravična.

Osvrćući se na postignuća Programa, Biljana Kerić, službenica za socijalnu koheziju i inkluziju u programu EU PRO Plus, deli svoja zapažanja o izazovima, dostignućima i lekcijama naučenim tokom unapređenja socijalnih usluga u Srbiji.

Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u radu na socijalnoj inkluziji i koheziji, i kako ih prevazilazite?

Najveći izazovi su organičeni resursi u pogledu ljudskih i finansijskih sredstava, kao i nedostatak licenciranih pružalaca usluga, naročito u manjim opštinama. Takođe, često se suočavamo sa složenim procedurama koje usporavaju sprovođenje projekata. Ključna rešenja koja koristimo u EU PRO Plus programmu su tehnička podrška i dodatne obuke kako bismo pomogli lokalnim samoupravama i civilnom sektoru da lakše savladaju izazove administrativnih procedura.

Šta smatrate najvažnijim postignućem sektora socijalnih usluga tokom trajanja ovog programa?

Najvažnije postignuće je svakako uspostavljanje ili unapređenje čak 28 socijalnih usluga – dvostruko više nego što je bilo planirano. To je pokazatelj koliko je moguće postići kada se udružimo sa lokalnim partnerima i radimo zajedno na poboljšanju sistema socijalne i zdravstvene zaštite. Kroz ove usluge, ranjive grupe u mnogim opštinama sada imaju podršku koja im ranije nije bila dostupna.

Kako po vašem mišljenju socijalne usluge u Srbiji mogu biti dodatno unapređene da bi se još efikasnije pomoglo ranjivim grupama?

Mislim da bi trebalo dodatno ulagati u digitalizaciju, inovacije i integrisanje usluga. Digitalna rešenja mogu značajno olakšati pristup uslugama, pogotovo u udaljenim ruralnim oblastima. Takođe, neophodno je nastaviti jačanje kapaciteta lokalnih samouprava, ali  i svih lokalnih aktera, u pogledu infrastrukture i znanja, kako bi preuzeli veću incijativu za razvijanje i održivost ključnih usluga.

Da li smatrate da je saradnja između javnog i civilnog sektora dovoljno razvijena, i gde vidite prostor za poboljšanje?

Napravili smo veliki napredak, ali i dalje ima prostora za jačanje ove saradnje. Civilni sektor je pokazao fleksibilnost i inovativnost, dok javni sektor nudi stabilnost i održivost. Važno je da dodatno osnažimo ove veze, kako bi se usluge održale dugoročno i kako bi lokalne zajednice mogle da se oslanjaju na različite resurse.

Na koji način se kroz Program osigurava da se specifične potrebe lokalnih zajednica prepoznaju i adresiraju kroz programe socijalne inkluzije?

Oslanjamo se na istraživanja, analize i konsultacije sa lokalnim akterima. Svaka zajednica ima svoje specifične izazove i prioritete, a naš zadatak je da slušamo i razvijamo projekte koji direktno odgovaraju na te potrebe. Primer za to je izrada Strategije za razvoj socijalne politike u Zaječaru, koja je zasnovana na širokom istraživanju potreba ranjivih grupa u tom regionu.

Šta vas lično motiviše da radite u oblasti socijalne inkluzije, i šta biste poručili mladim profesionalcima koji žele da se bave ovim poslom?

Najveća motivacija je svest da naš rad direktno utiče na živote ljudi kojima je pomoć najpotrebnija. Kada vidim kako konkretne mere poboljšavaju kvalitet života pojedinaca i donose pozitivne promene u zajednici, to mi daje podstrek za dalji rad. Moj savet mladima je da se posvete ovom poslu sa entuzijazmom, jer i najmanja promena može značiti sve za osobu kojoj pomažete.

Koje su po vašem mišljenju ključne lekcije naučene iz ovog programa koje bi mogle biti korisne za buduće projekte socijalne inkluzije?

Prva lekcija je važnost dugoročnog planiranja. Uvođenje novih usluga zahteva vreme i strpljenje, kao i aktivno uključivanje svih lokalnih aktera. Druga lekcija je važnost fleksibilnosti – civilni sektor je u tome izuzetno jak i često nudi rešenja kada javni sektor naiđe na prepreke. Konačno, pokazalo se da su inovativni pristupi koji dolaze kao rezultat javno-civilnih partnerstava ključni za održivost usluga i njihovo širenje.