Ulaganje u zdravlje, ulaganje u budućnost

Kada govorimo o lokalnom razvoju, zdravlje ne sme biti sporedna tema – jer ono jeste osnova svake otporne zajednice. Kroz program EU PRO Plus, uz finansijsku podršku Evropske unije, u periodu 2021–2025. realizovano je 12 projekata usmerenih ka unapređenju zdravstvenih usluga i infrastrukture u 11 opština i gradova širom Srbije. Ukupna vrednost ovih projekata iznosi više od 1,3 miliona evra, od čega je više od 920.000 evra obezbeđeno iz EU fondova.

Od podrške malim zdravstvenim praksama i preduzetnicima u oblasti medicine, preko osnaživanja lokalnih organizacija koje pružaju zdravstvene usluge ranjivim grupama, do ozbiljnih infrastrukturnih zahvata kao što su energetske sanacije i rekonstrukcije zdravstvenih centara – ovi projekti su direktno uticali na dostupnost, kvalitet i efikasnost zdravstvene zaštite.

Posebno važan segment ove intervencije odnosi se na ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, koja su obuhvatila rekonstrukciju domova zdravlja, dispanzera i zdravstvenih stanica, uz unapređenje energetske efikasnosti i uslova rada. Samo u okviru ovog segmenta, realizovano je šest velikih infrastrukturnih projekata ukupne vrednosti više od 1,2 miliona evra, pri čemu je Evropska unija obezbedila više od 870.000 evra.

O tome zašto su ova ulaganja važna, kako izgledaju procesi pripreme i realizacije ovakvih projekata, ali i kako se na terenu menjaju uslovi za lekare i pacijente – razgovaramo sa Milanom Kolašincem, inženjerom programa EU PRO Plus zaduženim za infrastrukturne intervencije.

1. Zašto su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu važan deo programa EU PRO Plus?

Zdravstvena infrastruktura je temelj svake zajednice – kada ulažemo u zdravstvene ustanove, ne ulažemo samo u zidove i opremu već u kvalitet života građana. Cilj programa EU PRO Plus je da podrži lokalni razvoj, a unapređenje zdravstvenih objekata znači dostupniju, bezbedniju i efikasniju zaštitu za sve, posebno za one u udaljenim ili manje razvijenim sredinama.

2. Na koji način su infrastrukturni projekti unapredili zdravstvene usluge u lokalnim zajednicama?

Zahvaljujući podršci Evropske unije, rekonstruisani su objekti koji često godinama nisu bili obnavljani – od domova zdravlja do specijalizovanih klinika. Uvođenje energetski efikasnih rešenja smanjilo je troškove održavanja, dok je modernizacija prostora i opreme direktno uticala na kvalitet i dostupnost usluga. Neki objekti su prvi put prilagođeni osobama sa invaliditetom, što je ogroman korak ka inkluzivnijem zdravstvu.

3. Koji projekat biste izdvojili kao primer dobre prakse i zašto?

Dispanzer za plućne bolesti i tuberkulozu u Užicu je odličan primer. Objekat je izgrađen šezdesetih godina i decenijama nije rekonstruisan, iako pruža usluge celom Zlatiborskom okrugu. Ako ima pozitivna strana kovid-19 krize onda je to bilo rapidno prepoznavanje potreba za rekonstrukcijom zdravstvenih centara. Ovaj projekat je realizovan zahvaljujući kombinaciji EU sredstava i čak znatno veće ulaganje lokalne samouprave. Drugi projekat koji bih izvojio je rekonstrukcija zdravstvene stanice u Baljevcu gde je nabavljeno i jedno sanitetsko vozilo pa sada pored toga što obezbeđuje značajno kvalitetniju zdravstvenu zaštitu za oko 6.000 pacijenata iz Baljevca i okoline, dodatno ima i kapacitet za hitne intervencije nekada potrebne rudarima iz obližnjih “Ibarskih rudnika.”

4. Koji su najveći izazovi pri sprovođenju ovakvih projekata i kako ih prevazilazite?

Najveći izazovi često nisu tehnički, već logistički – sinhronizacija lokalnih kapaciteta, građevinske dinamike i potreba korisnika. Ne možemo „ugasiti“ zdravstvenu ustanovu da bismo je renovirali, pa se radovi izvode fazno, uz puno razumevanje i strpljenje medicinskog osoblja. Ključ je dobra koordinacija svih strana i jasna komunikacija. Upravo to radimo – zajedno sa lokalnim samoupravama gradimo poverenje i uspeh.

5. Kako ovakvi projekti doprinose širem cilju ravnomernog regionalnog razvoja?

Zdravstveni sistemi u manjim sredinama često trpe zbog manjka ulaganja. Kada kroz ovakve projekte obezbedimo iste uslove za lekare i pacijente u, recimo, opštini Raška ili Žagubici, kao što postoje u većim gradovima, onda zaista govorimo o ravnomernom razvoju. Ulaganje u infrastrukturu znači i zadržavanje stručnjaka u lokalnim sredinama, a samim tim i bolji kvalitet života građana.